FITNES SAVETI: Naučite šta su DOBRI, a šta su LOŠI šećeri

Svi smo čuli da postoje DOBRI i LOŠI šećeri. Ali, da li znamo da pravimo razliku između ta dva pojma.

Kako bismo bili sigurni šta unosimo u svoj organizam, upitali smo Martinu Vranješ Desivojević, sertifikovanu nutricionistkinju, profesorku fizičke kulture i fitness instruktorku u klubu Fit Estetic, da nam reši neke nedoumice.

Šta su DOBRI šećeri? Da li to postoji?

Da, naravno da postoji. Dobri šećeri, odnosno dobri ugljeni hidrati su oni nerafinisani, koji sadrže vlakna i samim tim se sporo vare (šećer se sporo, postepeno, otpušta u krv te nema naglog skoka šećera u krvi). U grupu dobrih šećera spadaju voće, povrće i integralne žitarice.

A šta zapravo znači kada su žitarice integralne?

Integralno znaci celo, pa je integralna žitarica ona od celog zrna. Uzmimo za primer zrno pšenice. Ono sadrži jezgro i opnu. Sva vlakna se nalaze u toj opni, kao i većina vitamina i minerala. U jezgru je šećer. Kada pojedemo celo zrno, pomenuta vlakna iz opne će regulisati brzinu otpuštanja šećera u krv, te neće doći do naglog skoka istog.
Medjutim, još odavno, proizvođači hrane su shvatili da je kupcu privlačniji, na primer, onaj mekani beli hleb, a to je upravo onaj napravljen od zrna bez opne, te kad ga jedemo, unosimo zapravo samo gomilu lako svarljivog šećera. I upravo taj šećer možemo nazvati “lošim”.

Zašto je on uopšte loš?

Zapravo, i on je nešto sto je našem telu potrebno, ali ne u velikoj količini i ne tako naglo. Pre svega, kada unesemo hranu koja brzo podigne šećer u krvi, dešavaju se sledeće stavri:
1. Šećer se pod uticajem insulina naglo spusti, te brzo postajemo ponovo gladni (savršeno ukoliko želite stalno da jedete i da se ugojite)
2. Šećer se pretvara u glikogen, koji se skladišti u mišićima i jetri, ali samo u odredjenoj, ne velikoj količini, a sve ostalo ide…pa znate već gde… u naše salce na stomaku, bokovima, zadnjici…

Pogledaj i ove vesti...
1 od 3

Pored problema sa dobijanjem na tezini, sa velikim unosom šećera povezuju se i pojava ili rast kandide u stomaku ili kao ginekološki problem, naduvenost, problemi sa kožom, manjak energije, manja otpornost na prehlade…

Šta je sa šećerom iz voća?

Kada jedemo celu voćku, onda je sve u redu, jer velika količina vode i vlakana, koji se, takođe, nalaze u voću, će regulisati apsorpciju šećera. Međutim, problem nastaje kada ta vlakna uništimo blendiranjem voća ili pravljenjem voćnih sokova. Zato, moj topli savet vam je da se opredelite za celu voćku, kad-god je moguće.

Šta je sa medom i drugim prirodnim zamenama za šećer?

To me žene u klubu često pitaju. Zapravo, najbitnije je znati šta je cilj vaše ishrane. Ako želite samo da se hranite zdravo, sasvim je uredu, čak je i poželjno da običan beli šećer zamenite alternativama poput smedjeg šećera, meda, javorovog sirupa, sirupa agave, kokosovog šećera ili slično.
Ali kada govorimo o uticaju na telesnu masu, onda nema nikakve razlike da li ste uneli
običan rafinisani beli šećer ili na primer med.

Zakljucak: Ne morate se potpuno odricati šećera, ali ga svedite na neku razumnu meru. Opredelite se za konzumaciju hleba od celog zrna, integralnog pirinča umesto belog, opredelite se za unos celih komada voća, bez preterivanja, ali i čitajte sastav na proizvodima, jer šećer danas vreba u velikom broju prozivoda, te ga je lako uneti u velikoj količini.

View this post on Instagram

?Glikemijski indeks hrane? Skraceno GI je mera koliko se brzo podize nivo secera u krvi nakon što pojedemo neku namirnicu. Pa na primer lubenica ima GI 72, pomfrit 80, brokoli 13. ?Kategorizacija GI: Nizak GI (manje od 50) Srednji GI (izmedju 50 i 69) Visok GI (preko 70) Iz ovog zakljucujemo da lubenicu i pomfrit treba izbeci. ?Ali postoji nesto mnogo bitnije od GI a to je GO (glikemijsko opterecenje). GO pored glukoznog sadrzaja namirnice, u obzir uzima i KOLICINU UPOTREBLJENIH ugljenih hidrata kao i kolicinu vode i vlakana. ?Kategorizacija GO: Nizak GO (manje od 10) Srednji GO (između 11i19) Visok GO (preko 20). ?Da vidimo sad kako stoje stvari sa nekim namirnicama. Lubenica ima GO 4, pomfrit 39, brokoli 1. ?Sami zakljucite, sudeci po krajnjem parametru ostaje da je pomfrit za izbegavanje, ali ne i lubenica. Svakako nemojte da vas ovo navede da navalite na nju. Parce do dva bice sasvim dovoljno ? #hrana #zdravahrana #zdravzivot #glikenijskiindeks #food #healthyliving #healthyfood #healthylifestyle

A post shared by Martina Vranjes Desivojevic (@martina.fit.estetic) on

Pošalji odgovor

Nećemo deliti tvoju email adresu.